Догодило се нешто у свету издаваштва. Нешто што је у ово несигурно време ретко ко очекивао – појавио се нови издавач – Бедем! Верујем да је сваки писац барем једном пожелео да сам одлучује о томе на који ће се начин издавати његове књиге. Ипак, ретко ко је толико храбар да по том питању нешто и учини. Сања Савић Милосављевић и Младен Милосављевић поседују ову врсту храбрости. Ја, са друге стране, поседујем срећу да их познајем и да сам међу првима добила примерке њихових новообјављених књига. Због части која ми је указана тим гестом, а и због своје способности да брзо читам, искористићу прилику да међу првима напишем покоју реч.

Брда Сање Савић Милосављевић

Добро написану збирку прича не можете прочитати у свом уобичајеном читачком темпу. Она вас значајно успорава, јер као што након последње реченице доброг романа заклопите књигу и дате себи времена да вам се утисци слегну, овакав ритуал је неопходан после сваке прочитане приче. Збирка Сање Савић Милосављевић једна је од таквих књига.

„Брда“ су приче које осветљавају свакодневни живот и обичне људе – изнутра. Свака од тринаест приповести за своје јунаке узима људе какве сви познајемо и срећемо, али о чијим животима нисмо промишљали и чије поступке вероватно нисмо разумели. Истовремено, то су приче о нама самима. Због тога ће вас неке приче дотаћи као родитеља, неке као особу која је имала своје боли током одрастања, а неке просто као човека који се уживео у несрећу другог.

Сања Савић Милосављевић веома добро познаје психологију својих јунака. Врло вешто скицира прегнантне портрете, и лако, готово нехајно, износи њихове највеће муке. Њени јунаци на плећима носе огромну тежину: терет родитељских очекивања, наслеђа, терет својих промашених живота, простора на коме живе, терет порекла и скорије трагичне историје. Такви појединци смештени су у ситуације које би требало да их помере, помогну им да се тргну и тај терет збаце са себе. Читаоцу се чини да је јунаку потребно само да пружи руку или изговори једну реч и да је могућ срећан крај. Међутим, успешно је избегнута и замка патетике и замка нереалистичних решења. Јунаци се зато приближе, само тангенционално додирну оно што желе, па се поново, овога пута неповратно, удаље.

Такви јунаци не само да не збаце свој терет са себе, већ га преносе даље, остављају га у наслеђе својој деци или њиме оштећују друге, често несвесно. Одсуство разговора, разумевања, чињеница да се родитељи и деца међусобно не познају иако заједно живе, а једни од других имају, по правилу изневерена, очекивања; затим изневерена очекивања која имамо о животу уопште – све је то уткано и у нашу стварност. Сања Савић Милосављевић ту стварност слика прецизно, али неоптерећено, без осуде и сугестије, по брдовитом, палимпсестном платну балканском.

„Језава“ Младена Милосављевића

„Гледајући призор пред собом, чудио сам се овој необичној земљи, у којој се на прошлост гледало као на нешто сасвим обично, и где су старине биле препуштане времену да их сатире и разграђује.“ Овим речима један од јунака романа износи свој утисак о Србији. Ипак, не можемо се отети утиску да су ово речи аутора самог. Младен Милосављевић гаји љубав према стварима којих нема, без обзира да ли су то ствари које су нестале људском непажњом и бахатошћу, попут Лепенског вира (које тематизује његов први роман „Кал Југа“) и Језаве, или су то „вјеровања у ствари којијех нема“, да употребимо Вукову поделу народног стваралаштва.

Управо од ових „ствари којијех нема“ (а у народној свести и приповедању их и дан-данас итекако има!) полази и Младен Милосављевић када креира своје дело. Митолошко-демонолошка предања, предања о породичном проклетству, приче о врачарењу,  и да не набрајамо све фолклорне жанрове који су уткани у ткиво ове сложене приповедне структуре, чине основу једне вишевековне породичне историје. Сам аутор је у некој врсти предговора написао: „Записи о митским бићима, сами по себи, нису били довољни да се оживи једно давно заборављено село, те сам се окренуо имагинацији, а оно што нисам пронашао тамо, потражио сам у историјским изворима.“ Ово је врло занимљив редослед којим су извори коришћени, јер се не креће од конкретног, па се допуњава неухватљивим, већ обратно. Због тога је ово пре свега дело које припада жанру фолклорне фантастике.

Издавач ову књигу одређује двоструко – и као роман и као збирку прича. Постоје аргументи и за једно и за друго. Дванаест поглавља, од којих је свако смештено у посебан временски ток, описује други догађај и ликове и користи различите технике приповедања, заиста се могу читати и као приповетке и стајати самостално. Међутим, мој читалачки осећај инсистира на томе да је ово ипак роман, зато што има и више него довољно пажљиво употребљених обједињавајућих елемената. Очигледнији елементи: породично стабло коме припадају сви јунаци, као и топоси (река Језава, село Ливат, стара воденица) држе сложену структуру и све приповедне токове на једној оси; док они мање видљиви, али врло пажљиво позиционирани мотиви, реминисценције и алузије ту структуру учвршћују и разапињу повезујуће нити преко свих поглавља.

Очигледно је да је овом списатељском подухвату претходило веома озбиљно истраживање и да се водило рачуна о сваком детаљу. Тешко је испливати из тако обимне грађе и извести ову сложену композицију до краја, а притом држати пажњу читаоцу и заинтересовати га за саму причу, јер то је за комерцијални успех романа ипак пресудно. Младен Милосављевић је обе ствари извео врло успешно. Можда је требало тиме да почнем, али моја наклоњеност фолклору је победила сврху овог текста. Дакле, ако вас занима да ли да читате „Језаву“ – да, јер када почнете, нећете стати док не прочитате до краја!

Књиге издавачке куће Бедем можете поручити на овом линку. Сањи и Младену хвала на поверењу и части да их међу првима читам.

Prijava na newsletter

Želite da čitate još? Prijavite se na newsletter kako biste bili obavešteni o novim tekstovima na blogu.

*Podaci se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.

Please wait...

Hvala!

2 thoughts on “Кад бедем осваја уместо да чека

  1. Свака част! Прецизно и темељно. Да је више оваквих приказа, критика и критичара, па да оживимо златно доба књиге.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *